PORUKA U DOBA SENZACIONALIZMA
25.07.2016

PORUKA U DOBA SENZACIONALIZMA

Poslednjih godina je rečnik PR stručnjaka postao bogatiji za izraz content is the king koji se neštedimice koristi. To je u redu, ali taj hype se donekle čini i preteranim imajući u vidu činjenicu da je sadržaj suština našeg posla od samog početka, zar ne? Mi smo oduvek bili tu da prenesemo poruku, razvijemo je u neki sadržaj i prilagodimo ciljnoj publici, učinimo je prijemčivijom i pogodnom za kanal putem koga ćemo je plasirati. Poruka – to je uzrok, rezultat i cilj komunikacije.

Definisanje i upravljanje porukama naših klijenata zahteva punu svest o njihovim strateškim ciljevima, o publici kojoj se obraćamo i tržišnim kretanjima. PR nikada nije puki provodnik od tačke A do tačke B, već je i filter, aparatura za obogaćivanje (tačnim i proverenim) informacijama, psiholog koji analizira suštinu potrebe i otprilike sve drugo što vam padne na pamet. Poruka je tu osetljivo testo za kolače – pomešate sastojke, zamesite testo, ispečete kolač i servirate ga, ali ako tom testu niste posvetili dovoljno pažnje, kolač će biti tvrd i niko neće moći da ga svari; ako testo previše tretirate, kolač će biti bljutav i niko ga neće probati.

Što me dovodi do sledećeg – imanje mere. Ovo je trenutak kada svi vi kojima radni dan počinje pregledom naslovnih strana dnevnih novina i kojima presedne jutarnja kafa klimate glavom jer znate tačno o čemu pričam. Kada je za nas kao društvo postalo prihvatljivo da zgazimo tuđu privatnost? Kada je senzacionalizam nekada malobrojnih tabloida preuzeo većinu medija? Da li smo kao društvo toliko oguglali na crnu hroniku da je ta potreba za bombastičnim, grafičkim opisima dostigla nivo zavisnosti?

Ne ulazeći u poslovnu logiku iza tog trenda, više me brinu njegove posledice. Dolazimo do stanja u kom vest nije vest ukoliko ne sadrži reči „užasno“, „nezapamćeno“ ili „zločin“. Dolazimo do stanja u kome se ne-fatalne kriminalne aktivnosti često relativizuju, čime se šalje poruka da se trud i ulaganje ne isplate. It's not what, but who you know. Dolazimo do situacije da je potpuno legitimno da napišeš tekst kojim se čitav ženski rod okarakteriše kao neuk, prepreden i manipulatorski, jer ne snosiš posledice zbog mizoginih poruka koje širiš, a širiš ih putem jedne od najčitanijih dnevnih publikacija. Došli smo u situaciju u kojoj vesti o otkrićima, novim proizvodima i uslugama, društveno-odgovornim aktivnostima ne zavređuju medijski prostor. Doći ćemo u situaciju da će se u medijima plasirati ili sadržaj iz crne hronike i politička previranja ili plaćene poruke. Doći ćemo u situaciju kompletnog odsustva kritičkog i kreativnog mišljenja, a tu nema mesta za ono što je suština našeg posla, za poruku koju neko treba da ponese sa sobom.

Ovu situaciju nećemo rešiti ako samo uskliknemo „Dosta!“ i dramatično bacimo tabloid u kantu ili zatvorimo tab. Rešenje zahteva stalni rad po principu štapa i šargarepe, po zasluzi. Namerno kažem rad, jer puka priča nas neće pomeriti sa ove tačke.

Gordana Purić