Lažne vesti i medijska pismenost u 21. veku
20.06.2019

Lažne vesti i medijska pismenost u 21. veku

Prema Kembridžovoj definiciji, „fake news“ su lažne priče koje izgledaju kao legitimne vesti i brzo se šire putem interneta i drugih medija i utiču na političke stavove javnosti sa duhovitim aspektom. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, takve vesti su izgubile svoju zabavnu svrhu i postale su sve više povezane s politikom. Internet je veoma plodno tlo za širenje lažnih vesti, jer ne postoji treća strana koja bi proverila istinitost sadržaja. Istraživanja su pokazala da lažne političke informacije imaju tendenciju da se šire tri puta brže od drugih lažnih vesti. Najistaknutiji primer je američki predsednički izbor Donalda Trampa iz 2016. - rezultati istraživanja pod nazivom "Društveni mediji i lažne vesti u izborima 2016.", koje je sprovedeno nakon izbora, pokazali su da je lažnih vesti u korist Donalda Trump-a bilo tri puta više od onih u korist Hillari Clinton, njegovog rivala u predsedničkoj trci. Da bismo prepoznali lažne vesti, moramo uzeti u obzir izvor, veb stranicu na kojoj se vest nalazi i autora - ili ukratko, moramo biti medijski pismeni. Više saveta o tome kako uočiti lažnu vest možete naći na infografici.