Biti odgovoran

Zdravo, kako ste? Odavno se nismo čuli, a verujem da će ona kafa uživo još malo sačekati. Šta ima novo kod vas? Kod mene svašta i ništa, standardno #mumlife što bi se reklo. Radite li iz kancelarije ili ste se ušuškali u svom radnom kutku kod kuće, ovaj, hoću reći -  jeste li okupirali trpezarijski sto laptopom i hrpom papira, šoljama ispijene kafe i podsetnicima na podsetnike? Da li i dalje pratite dnevne preseke broja obolelih od korone i nove mere ili ste digli ruke od toga u pokušaju da sačuvate zdrav razum i setno listate galerije slika sa mora od prošle godine?  Šta god mislili o ovoj novoj normalnosti, neće ona niđe u skorije vreme. Do pre par meseci, zvučalo mi je neverovatno da će se ceo svet ovako p(r)otresti za relativno kratko vreme i optimistično sam računala da će pandemija biti obuzdana do trenutka kada se vratim u kancelariju, ali tu smo gde smo.

Opšte je mesto reći da se menjaju kako celokupna privreda, tako i industrija komunikacija, kao i da stvari više neće biti iste, no treba imati u vidu da se to dešavalo i pre korona virusa, samo ne ovako drastično brzo, pa su element straha, nepoznate situacije i faktor rizika pomnoženi globalnim udarom pandemije zamrzli maltene sve kompanije i kampanje na par meseci. Ako nije od esencijalne važnosti za život, nećemo promovisati nikako da nas neko ne optuži za neosetljivost i gde još jednu krizu sada da rešavamo, mantra je kojom su se mnogi – razumljivo - vodili. Bez želje da otvaram Pandorinu kutiju analize kriznih odgovora jer jednostavno, svaka organizacija na krizu reaguje drugačije u skladu sa svojim procedurama, čini mi se pohvalnim to što je zajednički imenitelj svim kompanijama bilo stavljanje opšteg dobra i brige o zaposlenima kao najvrednijem resursu na prvo mesto. Većina medija davala je i i dalje daje svoj doprinos osvešćivanju potrebe za nošenjem maski, a oni koji i inače dižu paniku, pa... i dalje dižu paniku. Ta manjina na stranu, ali jedinstvo medija i edukativna moć ovog izvornog influensera ulivaju nadu da prava društvena odgovornost zaista postoji i izvan upeglanih prezentacija i velikih oglašivačkih budžeta.

Kad sam već kod korporativne odgovornosti, ne mogu a da se ne osvrnem na slučaj jednog influensera i sponzora koji su ga napustili nakon zaista ozbiljnih optužbi maloletnog lica. Po prvi put lokalno, kompanije otkazuju svog brend ambasadora pod pritiskom digitalne javnosti u nameri da pokažu da ipak ne dele iste vrednosti sa nekim čije su brojne ispade tolerisali do dan pre toga. Postavlja se pitanje da li je to ispravan ili ispravan, ali licemeran potez? Kako se prepoznaje kap koja preliva sponzorsku čašu oprosta? Da, nepobitna je lična odgovornost influensera za ono što govore i rade, ali ima li odgovornosti kompanija koje vatru mladosti i želje za dokazivanjem raspiruju vatrom para? Mislite o tome.

Da li se pri odabiru influensera za određene saradnje primenjuje holistički pristup kao čin odgovornosti prema sopstvenom brendu i javnosti ili je jedino važno da poruka jednokratno dođe do što više ljudi po principu kilo digitala, ali da bude viral? U agenciji Chapter 4 ponosni smo što se izboru influensera prilazi odgovorno, strateški i analitički da bi se osigurala koherentnost  u komunikaciji. Jer, komunikacija nije samo pitanje sadržaja, to je sinergija poruke, kanala i ciljne publike u pravo vreme. Plastičan primer - pre nego li pohrle u vrli, novi svet Tik Toka, kompanije treba dobro da razmisle zašto ponuditi nedostižan ili neprimeren proizvod, tipa skupih satova ili alkoholnih pića, jako mladoj publici. Biti u trendu ume da bude dobro, ali biti odgovoran je uvek bolje.