Ima l` zime?

Priznajemokrizu i žrtve koje je odnela. Ali, ne možemo daosporimo ni vrednosti koje je iznedrila, a koje uzimamo zdravo za gotovo.

Stezanje kaiša – ima li kud?

Mere preduzete u poslovanju sa ciljem uštede, tokom 2009. godine na primer, trebalo je da budu deo poslovne prakse i pre krize.

Tada smo shvatili koliko smo zaista trošili privatno ili poslovno, a koliko manje je moglo, bez značajnije razlike u kvalitetu. Platili smo ceh bahatosti i naučili lekciju na teži način. To je bio prvi udar.

Nastupile su velike promene, neke su nam postepeno menjale navike, procedure, a neke nastupale preko noći. Niko ne voli promenu, posebno ne na svesnom nivou.

Da li možemo još više da prištedimo? Da, jer smo se 2010. opustili. Boljitak je bio na vidiku, budžeti za komunikacije su rasli (neka istraživanja pokazuju da su se u Q3-4 gotovo vratili na nivo 2008!), nada na velika vrata… ali, ipak fatamorgana.

Tako je 2011. snizila očekivanja i iz brojnih opravdanih, lokalnih i globalnih ekonomskih razloga, uplašila i opekla mnoge. I to je sve poznato: o tome slušamo, razmišljamo i sami pričamo, žalimo se, pa i sažaljevamo.

Moj sin ima jednu odličnu slikovnicu koju smo koristili kada sa nepune tri godine nije dao da mu sečemo nokte. Slikovnica prikazuje malenog Momu, inače veselog dečaka, koji, kako mu se približe sa makazicama za nokte, vrišti. Dakle, knjižica doslovce kaže “kada Momi seku nokte, on se dere”. Uslovni refleks. Tako i mi: kada je kriza – mi kukamo.

Kriza je neizvesnost. Nema garancija, planirali ili ne, naš uticaj na okruženje i ciljeve postaje manji. Ali ne zanemarljiv, jer ne treba zaboraviti da su najveće inovacije upravo nastale u nesavršenim okolnostima.

Prema mom profesionalnom iskustvu, kriza je donela i veću kreativnost, snalažljivost, drugačije razmišljanje… Klin čorba je dobila pun smisao u svakodnevici, a često dosezala i nivo genijalnosti.

Naučili smo da postavljamo prioritete drugačije, rekla bih – bolje. Izmenjene tržišne okolnosti su nam pomogle da uočimo nove prilike. Izazovi su nas ojačali i pomogli da sazrimo brže i bolje upoznamo svoje mogućnosti.

Briga o klijentima je još veća, upoznali smo ih bolje, uslužili kvalitetnije.

Šta kažu predviđanja

Statistika je na našoj strani. Možda i nije…mi smo na našoj strani, a to je valjda dovoljno. Život je borba.

Čuvar zgrade u kojoj živim, svako nas jutro dočeka sa osmehom na usnama (i u očima) i ljubazno, kako vam se retko ko danas obraća, kaže: “Dobro jutro! Ima`l zime?”. Da nije širokog osmeha, mislila bih da se šali, da ne upotrebim grublji izraz. Ovako sa osmehom dan počne bez zime, iako je napolju, objektivno, ledeno…l-e-d-e-n-o.

Srećni vam praznici, a posle odmora, punom parom dalje!