Nova sadašnjost
24.09.2020. • Blog
Sve češće čujemo termin „new normal“ ili „nova normalnost“ u kontekstu aktuelne situacije izazvane pandemijom i sveopšte posledice.
Iskrena da budem, ne dopada mi se termin „nova normalnost“ i izbegavam ga. Smatram da u našim životima ništa više nije normalno na način koji smo poznavali i na koji smo navikli. Sve je novo i drugačije. I normalno je jedino to da treba vremena da se na to priviknemo.
Prihvatljivije mi je zato da govorimo o novoj sadašnjosti. Ne kvalifikujem je kao normalnu ili nenormalnu, već kao novu životnu i poslovnu agendu u kojoj prihvatanje, adaptabilnost i inovacije mogu da nam pomognu da izvučemo maksimum u trenutnim okolnostima.
U moru promena i karakteristika naše nove životne i poslovne sadašnjosti izdvajam nekoliko:
1. (Pre)brz govor može da ima negativne posledice na naše poruke:
I pre smo bili preopterećeni informacijama, a sada je to više izraženo. Iako stručnjaci kažu da sve kraće i konciznije pišemo, rezultat opšteg preopterećenja je da pod pritiskom velike količine informacija zapravo i brže mislimo i brže govorimo (i više se iscrpljujemo), posebno ukoliko govorimo pod maskom, ali i ako imamo telefonske i konferens pozive veći deo dana. Kako će maske verovatno biti deo našeg života još dugo, valja razmisliti o tome kako da kvalitetno procesiramo informacija, zatim kako da svoje poruke i brzinu govora prilagodimo, ali i kako dišemo dok to činimo.
2. (Nove) prezentacijske veštine:
Mnogo sastanaka, pitcheva i prezentacija dešava se putem digitalnih platformi, dakle online. Zadržati pažnju slušalaca kroz online sastanke je izuzetno teško. Potreba za dobrim ili još boljim prezentacijskim veštinama itekako potrebna, kako pažnja vaših slušalaca ne bi odlutala, a vi izgubili dragocenu priliku.
3. Pitanje inovacija i pitanje rizika:
U svom okruženju i među kompanijama primećujem dve krajnosti u stavovima, a tiču se investicija. Jedni zagovaraju smanjenje rizika i ulaganja iz straha od rezultata i budućnosti. U takvom stavu sadašnjost nije prioritet, što ostavlja posledice i na budućnost. Drugi smatraju da veća ulaganja mogu da donesu veću dobit i da nezavisno u kom vremenu živimo, bez investicija i inovacija ne možemo ni da se nadamo generisanju veće vrednosti. Sklona sam da se složim sa drugom grupom.
4. Beg u prirodu ili deo šireg plana delovanja:
Čini se da posle svega što smo prošli ove godine, sada još više cenimo prirodu. Iako to naizgled nema veze sa biznisom (osim eventualno prodajom nekretnina), zapravo ima jer ova činjenica itekako utiče i na poslovne inicijative i projekte koji podrazumevaju zaštitu prirode i prirodnih bogatstava. Dodatno, primetićete da vizuelni sadržaji koji predstavljaju prirodu u komunikaciji na društvenim mrežama prave veliku razliku u odnosu na sve drugo, i sve pre.
Tu su i ljudi. Ne stavljam ih pod nabrajanje jer su nam važni uvek i pre svega. Tu mislim na najbliže članove porodice, ali i one pridružene – kolege i saradnike, prijatelje.
Za sve njih nam treba mnogo više strpljenja, fleksibilnosti, razumevanja i dobrote. Lepa reč i nikada nije imala veći smisao, a balans je sada još teže postići. Ali nije nemoguće.
Više nego ikada živimo u trenutku, dan za danom.
Izazova je mnogo, ali što pre ih sami prepoznamo ili razmenimo informacije sa drugima, lakše ćemo ih prevazići i ostvariti kakvu-takvu sigurnost kojoj svi težimo.
Autor: Tamara Bekčić