Važno je imati cilj
Prateći blogosferu čini mi se da ljudi najčešće inspiracije za pisanje bloga nalaze u drugim ljudima ili nekim dnevnim događajima: u međusobnim razgovorima dođu do neke interesantne teme, a onda ona inicira dalje razmišljanje i razradu.
Takav je slučaj i sa mnom. Nedavno sam upoznala jednog čoveka, diplomiranog ekonomistu koji je letos otvorio svoju konsultantsku kompaniju, posle decenija provedenih na direktorskim pozicijama u državnim firmama. Odlučio je, naime, da svoje znanje i iskustvo pretoči u savete firmama i menadžmentu, oko tokova novca.
Postavio je sebi cilj da kontaktira određene kompanije, potencijalne klijente i napravio plan. Uspeo je preko raznih udruženja, Google alata... da dođe do određenog broja kontakata. Pripremio je mejl u kome je opisao ko je i šta je i poslao na adrese koje je prikupio. Pošto je odziv bio skoro nikakav, nastavio je da šalje drugi, pa treći mail sa detaljnijim opisom svojih usluga i kako i dalje nije bilo reakcija, čovek je odlučio da potraži savet od nas, zakazao sastanak, ispričao nam sve ovo i zatražio savet misleći da je problem u njemu, da nije uradio nešto kako treba.
Naravno da smo mu mi na sastanku rekli da je, u datim okolnostima, način na koji je on pokušao da dođe do klijenta sasvim ispravan, da to jeste prvi korak. Možda je njegova „greška“ bila što nije pokušao direktno da ih kontaktira telefonskim putem i zakaže sastanak.
Bilo kako bilo, naveo me je na razmišljanje da li je dovoljno da imamo cilj?! Pa izgleda da i nije, to je neophodno i izuzetno važno, ali da bi dosegli svoje ciljeve mnoge stvari nam se ispreče na putu. Podjednako je važna upornost, strepljenje i fleksibilnost na putu ka cilju. Sigurna sam da svi imamo planove/ciljeve, dnevne, nedeljne, mesečne, godišnje, decenijske (ovi decenijski su najčešći slučaj u mom privatnom životu, sve važne stvari koje sam planirala i koje sam uspela da ostvarim su bile vezane za periode između 10-20 godine, to i to moram uraditi do 30 i evo stigoh tako i do 40 :).
Nikada ni jedan cilj ne zavisi isključivo od nas, jer da je tako verujem da bi ih lako dostizali. Međutim, mnogo je ljudi, okolnosti, drugih događaja koji utiču na ostvarenje našeg cilja i zato sam rekla da se moramo na putu ka cilju transformisati, biti strpljivi i uporni, snalažljivi...
Da se vratim na početak moje priče, čovek je imao cilj, ali shvatio je da ne može sam do svog cilja, zato je došao do nas, a mi smo mu dali neke savete za koje verujem i nadam se da će mu pomoći.
Vrlo je važno da kada nešto ne ide ne odustajemo, već da nalazimo načine kako da sve prepreke prevaziđemo i zaobiđmo, pa čak i modifikujemo inicijalnu ideju ako je neophodno... i na kraju stignemo tamo gde smo pošli!