Zašto bih svim vlasnicima firmi preporučila odlazak na VIP poslovni forum “porodične firme”?

Za deset dana će se u Beogradu održati Vip poslovni forum: Porodične firme – stub razvoja ekonomije Srbije. Zašto mislim da je ovaj forum dobar i zbog čega može da bude koristan privatnicima, i zašto bih ga ja preporučila svima onima koji se bave privatnim biznisom?

Ovaj tekst je upravo odgovor na ta 3 pitanja.

Imam “samo” 36 godina, iza mene je nekih 15-ak godina rada u privatnom sektoru od čega sam 10 provela kao vlasnica dve privatne radnje. Prvo je to bila neka vrsta grafičke radnje, a zatim trgovina. I konačni saldo tog mog samostalnog rada je bio da sam propala, odnosno zatvorila radnju. Od toga je prošlo dve godine tako da imam vremensku distancu, koja mi je omogućila da situaciju sagledam prilično hladne glave, tako da sada tačno znam gde sam grešila i koje sam pogrešne poteze povukla

A nije moralo da bude tako, da sam tada imala neka znanja koja imam sada. Da sam mogla da iskoračim iz te svoje situacije i pogledam sve objektivno, sa strane.

Ovo je luda država, lud region, ludo vreme. I ja zbog toga skidam kapu i klanjam se do poda svima onima koji i dalje pokušavaju, rade i uspevaju da opstanu i da posluju pozitivno – po zakonu, bez nameštanja, veza i sličnih “olakšavajućih” okolnosti.

A posebno se uvek pim firmama u kojima rade porodice. Znate ono – glava porodice napravi firmu u kojoj rade njegova žena, a često i deca nakon što završe školu i dođu u godine kada počinju sa radom. Super je kada deca žele da rade u porodičnoj firmi i kad se školuju da bi stekli potrebna znanja za to. Jer nekako – kome ćete više verovati ako ne svojoj ženi, detetu, bratu… nekome ko je bio uz vas i dok ste bili “niko” i ko će biti uz vas i ako opet budete to isto.

Ali – da li je to dovoljno? Da li je pozicija na primer brata dovoljna kvalifikacija da mu poverite da radi odgovoran posao u vašoj firmi? Da li on to zaista zna da radi?

Poznajem dosta privatnika koji imaju baš ovakve firme. I od njih sam znala da čujem veoma zanimljive stavove i tumačenja na ovu temu. Znam da mnogi imaju problem sa familijom kada primaju nove radnike. Familija očekuje da ima prioritet u zapošljavanju bez obzira na znanja kojima raspolaže.

Znate kako to ide – zašto bi X.Y. zaposlio nekog levog na poziciji marketing menadžera kad ima rođaku koja ništa ne radi i traži posao?

Zna li ta rođaka to da radi? Ma k’o da je to bitno – naučiće.

I tako rođaka dobije posao a gazda / vlasnik ima problem jer prema njoj ne može da se ponaša kao prema ostalim radnicima. Jer – ako joj kaže da nešto ne radi kako treba, ili je možda zbog greške kazni smanjenjem plate – eto belaja u familiji.

I zbog toga znam da mnogi privatnici izbegavaju zapošljavanje familije – na nos im je izašlo.

Ali takođe znam i mnogo onih koji su došli do određenog nivoa u poslovanju i sada su već u situaciji da rade 10 poslova odjednom jer ne znaju kako dalje. Za neki dalji rast nemaju mogućnosti, jer sami ne mogu da stignu da rade više poslova odjednom. A ne znaju kako da prenesu odgovornost na nekog drugog, ne znaju da odaberu nekog ko bi određeni deo posla preuzeo od njih, boje se da će ispuštanjem određenih konaca iz svojih ruku sve što su do tada napravili propasti i sl.

Treba im upravo onaj pogled sa strane koji je meni trebao. Treba im neko ko neće biti emotivno vezan za firmu – neko ko će tome pristupiti profesionalno i raditi najbolje što zna da bi je odveo korak dalje.

Uopšte nije jednostavno ni lako naći takve ljude. I teško je u nešto što si stvarao sam od početka provodeći 18 sati dnevno na poslu pustiti nekog sa strane.

Ali se može. I mora ako želiš dalje.

Na ovom poslovnom forumu će se pričati o takvim stvarima. I pričaće ljudi koji mogu da ponude konkretne odgovore na pitanja koja muče privatnike jer imaju dovoljno znanja i iskustva da pričaju o tome.

To nisu ljudi koji znaju samo teoriju kako bi nešto trebalo da funkcioniše, a to je meni lično uvek išlo najviše na živce kod mojih profesora na ekonomiji. To su ljudi koji su radili i rade u privatnom sektoru i koji znaju šta znači uložiti svoj novac i vreme u nešto i rizikovati.

Ja bih volela da sam pre nekih 5-6 godina imala priliku da slušam predavanja ovakvih ljudi i da im postavim neka konkretna pitanja. Možda bi u tom slučaju moja trgovina i danas bila živa. Jer, znanja koja sam ja imala i kojima sam vodila svoj biznis su bila ona koja sam dobila na Poslovnoj školi od profesora koji su uglavnom čitav život bili samo profesori. I najčešće su svi primeri o kojima smo govorili bili primeri sa zapada, iz Amerike uglavnom. Večito sam imala haos u glavi kad sam želela te neke naučene teorije da primenim ovde, u našim (ne)uslovima.

Pošto lično poznajem mnoge naše privatnike znam i koliko oni najčešće misle da sve znaju najbolje. I 95% njih će na ovakve konferencije i forume odmahnuti glavom uz komentar “Šta će to meni, ja to sve znam i bez njih!”

A brojke kažu drugačije. 70% menadžera ne zna – jer 70% porodičnih firmi ne preživi transfer iz prve u drugu generaciju.

Šta to znači? To znači da od 100 firmi njih 70 propadne nakon što njihov osnivač prestane sa radom jer ne uspe na svoju decu ili naslednike da prenese entuzijazam i znanja potrebna da firma opstane.

70% te dece nasledi firmu i ne zna kako dalje sa njom, i propadne.

To sve ne mora da bude tako. Popričajte o tome sa ljudima koji će vam reći kako da radite da to ne bude tako. Sa ljudima koji to znaju a nemaju nikakav interes od bilo čega što će vam reći. Do ovih ljudi inače nije jednostavno doći, a za 2 dana ćete imati priliku da ih pitate sve što vas muči. Ja preporučujem da to iskoristite. Jer, nije baš za pohvalu i ne jača ego kad u svojoj biografiji ovako kao ja napišete “Imala radnju pa propala sa njom”.

Sve informacije o Vip poslovnom forumu imate na stranici www.porodicnefirme.rs.

Napomena: Da ne bude zabune – ovaj tekst nije plaćen / sponzorisan i nije napisan zbog toga što firma za koju radim pomaže u organizaciji foruma. Napisala sam ga svojom voljom upravo zbog toga što poznajem najmanje pet ljudi koje bih volela lično da dovedem na ovakva predavanja jer znam da bi im bila korisna. A da im kažem “Hej, znaš da bi ti trebao da poslušaš predavanje o tome kako da prevaziđeš krizu u svom poslovanju?” rekli bi mi “Šta ja imam da slušam bilo koga, da ne znam takve stvari ne bih imao sve ovo što sada imam…” I slično.

I napisala sam zbog toga što sam imala priliku da slušam neke od predavača pa znam koliko su zanimljiva i korisna znanja koja prenose na ovakvim predavanjima.